Било је тихо, без ветра. Гране дрвећа повијале су се под теретом мокрог снега и понекад би понека гомилица пала на ратника. Црне шубаре одударале су од снегом покривеног тла. Вукови са обала Руна почели су са песмом.
Кад је драга да одлазим чула
За калпак ми невен заденула
Збогом први нерођени сине
Збогом ружо, збогом рузмарине
Збогом лето, јесени и зимо
Ми идемо да се не вратимо
